1. III 2023. sreda 

Jutros, čak i pre veverica na tavanu, čuje se nekakav radio. "U tragovima", što se kaže. Prosto se naslućuje. Kao da svira kod pokojnog komšije Miše.

Naravno da nikakav aparat kod nas nije bio uključen i da nikoga kod Miše nema.

Prazna je to kuća.

Kad smo već kod toga - Οι Αρχαίοι Έλληνες δεν πίστευαν σε μια μεταθανάτια ζωή. (Εκτός από τον Σωκράτη, μπορώ να προσθέσω.) Οἵη περ φύλλων γενεή, τοίη δὲ καὶ ἀνδρῶν Il. VI 146.

Ne znam da li ću o tome pisati. Možda jednog dana, kad se vratim u budistički samostan. Tad će biti i za to vremena.

Prošle godine nisam ni primetio kad su laste otišle.

Samo ih jednog dana nije bilo.

Ove godine nisam primetio ni da su se vratile. Za sad vidim i čujem samo čvorke, plavogrude senice, nove galebove sa reke, poneku lepu svraku (good morning, Sir, how's your family?).

Već treći dan magla. Sa prozora se ne vidi ušće Tise u Dunav, iako je udaljeno samo pedesetak metara. Iskreno, ne vidi se ni komšijska ograda. Sve je belo. Potpuno.

Ludwig van Beethoven: Quartette für 2 Violinen, Bratsche und Violoncell № 6 B♭ major Op. 18 № 6. Kraj osamnaestog veka.

Polazimo u Mađarsku.

I, počinje kiša.

Zemlja identična pre i nakon granice. Crna, masna. Što kažu, "da dugme poseješ, kaput bi porastao". Panonija ne zna za linije koje je neko nacrtao na mapi 1918. ili bilo koje godine.

Interesantno, ja sam dete rođeno u, već tada, 1965, milionskom gradu. Najveći deo života proveo sam po metropolama: Beogradu, Londonu, Parizu, Njujorku, Bombaju, Kolombu, Bangkoku, Aleksandriji... Uvek sam bio blizu vode (umiruje; šalje neku vrstu plemenite energije), ali ravnica, i to ne bilo koja ravnica, ne ona nizozemska ili arizonska, već baš panonska, iz koje generacije mojih predaka potiču je ipak "moje prirodno stanište".

Najbolja, savršena kombinacija: kuća u ravnici, sa pogledom na reku.

Zapravo, ja sam veoma zadovoljna osoba, ukoliko razmišljam na taj način.

Kiša.

Lepa soba, u neverovatnom, nekad fabričkom bloku zgrada, danas kulturnom centru u pravom smislu te reči. Domaćin, očigledno dobronameran.

Nadam se da će Dobrila prihvatiti ovaj stan.

2. III 2023. четвртак

Синоћ пред спавање поново читао Ростана, пети чин Величанственог Носоње.

Расплакао се, скоро. 

Да. Љубави нема. Осим у поезији.

Ручак са Карољем Мехешом, руководиоцем књижевне резиденције. И Мила је била са нама. Разговарамо мало о језику и о мађарској књижевности (о којој ја, на своју највећу срамоту, веома мало знам). Док смо били две "идеолошки сукобљене социјалистичке земље" више смо преводили са мађарског, а они са српскохрватског, словеначког и македонског; сада, кад смо "два непријатно слична режима сједињена у борби за прикупљање капитала и против нехришћанских миграната" не преводимо ама баш ништа. Бар ја не видим.

Дакле, нема то везе са политиком.

Увече изложба. Срећа, па као класичар, немам обавезу да говорим ишта о савременој уметности. Ко зна шта бих казао, кад бих морао.

Но, углавном, декоративно.

3. III 2023. petak

papirnati mannequin

indijanac od kartona

pobegao ispred neke prodavnice duvana

sedi uz mene u primaćoj sobi

kod moje pokojne baba soke

pucketa vatra u peći

čaj pijemo

ugodno je

vani drva pucaju od mraza

nas dvojica se samo osmehujemo

jedan drugom

i dok se na srednjim talasima

radio stanice uz pištanje i šuštanje mešaju

otpijamo

po gutljaj čaja

na prozorima muslinske zavese

skrivaju mrak

što napolju uz sneg lagano pada

Dugačka šetnja.

Moje noge su sve slabije.

Koncert.

Kodály Centre. Koncertna sala predivno funkcionalna. Lepa.

Geršvin (veoma, veoma dobro, sa čak tri pseudoimprovizacione sekvence – Facinating Rythm, The Man I Love, I Got Rythm), potom Tenebrosa Alekseja Ribnikova (pompezno – a kako drugačije).

Dirigent Gergely Kesselyák, pijanista József Balog. Valja upamtiti ova imena.

Ono što iznenađuje i raduje - ovde pred svako delo na pozornicu prvo izlazi konferansije, kaže nekoliko reči o kompozitoru, o delu, nikako suvoparno, čak uz šalu. Kao veoma dobar voditelj ozbiljnog radijskog programa.

Mislim da bi to valjalo i kod nas uvesti.

4. III 2023. subota

Sve je ovde naopačke. Ne u pogrešnom smislu, dakako: samo je jednostavno drugačije. Datumi se pišu naopako (godina, mesec, dan); u imenima navodi se prvo prezime pa ime, kao i u finskom, japanskom i nekim drugim jezicima. Reči se menjaju i uz pomoć prefiksa i uz pomoć sufiksa. Na kraju krajeva, i kvake na prozorima se otvaraju suprotno kazaljkama na satu. No, i to je simpatično.

Ipak, da pogledam: mađarski jezik ima duge i kratke samoglasnike: kratke ö i ü; duge - á, é, í, ó, ő, ú, i ű. Duge mi ne umemo ni da izgovorimo, niti smo sposobni da ih našom azbukom ili abecedom valjano transkribujemo.

Kako je to Humboldt u XIX veku skrenuo pažnju (ovoga bi trebalo da se sećaju svi nekadašnji studenti i ljubitelji lingvistike, ali, ja sam, kao čovek u godinama, ipak morao da proverim, za svaki slučaj), mađarski je, kao i finski, turski, japanski, aglutinativni jezik, što znači da se koristi velikim brojem prefikasa i sufikasa koji se razlikuju od padeža do padeža.

Veliki broj padeža (jezikoslovci se ne slažu oko točnog broja, ali smatra se da ih ima barem 24). Ovo sam uspeo da pronađem:

1. nominativ: (ko, šta)

2. akuzativ: (koga, čega) -t

3. dativ: (koga, šta) -nak/-nek

4. genitiv: (kome, čemu) -é

5. ban/ben (unutar)

6. ba/be (u)

7. ra/re (na)

8. n (još jedno na)

9. ról (sa vrha nečega/o čemu - slično instrumentalu, ali nije)

10. ból (iz unutrašnjosti nečega)

11. ként (kao)

12. ért (za/morati)

13. tól (iz)

14. ig (do)

15. szor (ovo nisam razumeo)

16. val (sa)

17. ente (svakog dana, svake nedelje itd.)

18. nál (i)

Imenica ház koja znači kuća poprima oblik házból u značenju iz kuće, házban u značenju u kući, házba u značenju u kuću, házról u značenju s kuće ili o kući, házon u značenju na kući, házra u značenju na kuću, itd.

Mađarski ne poznaje glagol imati. Ja imam se na mađarskom jeziku iskazuje s nekem van, što u doslovnom prevodu znači meni je.

Glagoli se konjugiraju ovisno o tome imaju li određen objekt ili ne. To me zadivljuje.

Praktično.

Imenice i zamenice nemaju roda (ő znači on ili ona), zbog toga naši Mađari, kad govore srpskohrvatski, često to i mešaju.

Značajna i veoma vredna knjiga Abdulaha Škaljića "Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku" pobrojala je 6878 reči turskog porekla u našem jeziku.

Laszlo Hadrovics je u svojoj knjizi "Ungarische Elemente im Serbokroatischen" uspeo da pobroji samo tristotinak hungarizama. Sigurno ih ima bar još toliko (nisam upućen da se još neko bavio time docnije; nadam se da grešim).

Valentin Putane u jednom naučnom radu kojeg sam pronašao pominje reči koje smo prihvatili od Mađara (poneke su i oni posudili od drugih naroda pa nam ih "prosledili"), kao:

aba, akov, ambra, arendaš, artičoka, atar, bajonet, bakandža, bal, banda, banda, banka (novčanica), baršun, batist, begeš, bereg, bitanga, bokor, brokat, bunda, čaklja, čarda, čardaš, čatrnja, čeze, cifra, čik, čikoš, cimer, cipela, čipka, čokolada, čopor, damask, doboš, đumbir, džomba, fazan, fićfirić, fijaker, fijoka, filc, filer, forint, frtalj, furija, furt, gazda, grabancijaš, grof, gudura, gula, gumb, hajduk, haptak, heljda, herceg, honved, huncut, husar, ikraš, indžilir, inštruktor, jarak, kaplar, karas, karika, kartaš, kecelja, kečiga, kelj, kesega, kip, kocka, kokarda, kopča, korbač, korov, krajcara, lampaš, lepinja, lijevča, lokot, lopov, lopta, madrac, majolika, majur, malter, mamlaz, mandula, marjaš, marva, meredov, mustra, negve, notes, oblak, ohmak, orijaš, packa, pacov, pačuli, pajdaš, palačinka, palenta, palinka, panama, pandur, pantlika, paprikaš, parada, parlog, parmazan, parola, pasoš, perec, pijac, piškot, poplun, poriluk, pošta, primaš, puška, pusta, pustahija, ragastov, ranac, ranac, rebus, reuma, ris, riškaša, rit (bara), rojta, roštilj, rudo, šafran, šajka, sakat, saladija, šalaš, šalata, salveta, šantav, šaraf, šargarepa, šarka, šator, sekunda, šerpenja, servus, šiljbok, škatulja, soba, šogor, šor, špajz, šparga, šporet, stražmeštar, šubara, sumoran, šunka, tabla, tabor, talir, tancmeštar, tanjir, tantuz, tapeta, tarok, tinta, tokaj, tolvaj, tombola, toranj, torta, trafika, tuš, valov, varoš, vašar, vers, vižle, žandar, žemlja (zemička). 

Ovde sam samo neke naveo. Ali, i ovaj kratki spisak zadivljuje.

5. III 2023. nedelja

Tročasovni Earthmates sastanak. (Blagoslovljena zoom aplikacija.)

Žene, Osmi mart. Doneli smo Deklaraciju. Evo je u celini:

Earth Civilization Network:

March 8: Int’l Women’s Day

Wisdom in Sanskrit translated by Yuba Nath Lamsal:

Women are like dedicated servants when it comes to work,

women are like ministers when it comes to giving advice on anything,

women are mothers when it comes to feeding others,

women are like celestial nymphs when it comes to romance

and women are like the Earth when it comes to forbearance and forgiveness.

In another context it is said:

"Where women are worshiped, deities live with utmost happiness".

Earthmate Lamsal adds:

"Individual women are like rivers, together they form the ocean of humanity."

Dear Earthmates,

International Women's Day is a reminder of our common responsibility.

In Afghanistan the Taliban government has banned university for girls.

In Iran some girls are poisoned and made sick so that they cannot go to school.

In Nigeria Boko Haram and similar minded groups keep using terror against women.

In some countries women are forced to cover their hair and even faces.

Child brides at age 6 are ‘given’ to old men -being considered married.

Such acts of oppression are not limited to the countries mentioned.

The same attitude exists in all countries -not officially but in some circles.

200 million baby girls are ‘circumcised’ in our world.

Even including the USA: At present, nearly 500.000 baby girls are in danger.

Why? In the name of tradition, religion…

All religions have humanistic interpretations that exclude violence.

No! Tradition and religion are not legitimate excuses for cruel and oppressive acts.

Such acts are crimes against humanity.

Wars! Look at Ukraine, the citizens of which are bravely resisting.

Some Russian soldiers are ordered to use rape as a weapon.

Many mothers of Russian soldiers are also protesting.

Yes, International Women's Day is a reminder of our common responsibility to not only half of us, but all of us, our common life.

The Universal Declaration of Human Rights provides a common global ethical basis.

It is the duty of all governments to abide by the Declaration.

A lot of effort is needed to reach a common understanding in our world.

So, in solidarity, let’s improve global synergy and get rid of all kinds of slavery for a civilization based on the awareness of the limits and possibilities of our home planet.

A global democratic civilization.

Earth Civilization Network

March 8, 2023

6. III 2023. ponedeljak

Rien.

(Kao što je Luj XVI zapisao u svom dnevniku 14. VII 1789, na dan pada Bastilje.)

7. III 2023. utorak

Киша.

Овсене пахуљице са сиром. (Дијета. А и мрзи ме да кувам данас.)  

Осећам се, помало, као Бернард Беренсон, који седи у својој италијанској вили усред све оне Мусолинијеве, Ћанове, Маринетијеве и Д’Анунцијеве фрке, стрке и буке и – пише рад о Константиновом славолуку: коме ће тако нешто затребати?

Али, хајде, ја и не умем много другачијих ствари да радим. А да седим беспослен – мислим да бих умро од гриже савести. Дакле, мој несрећни Kurreise.

Највећи проблем, који ме је прошлог пута зауставио је био да напишем поглавље у којем заиста мора да постоји једна еротска сцена. Мора.

А ја то, како изгледа, не умем.

Решио сам да овај пут једноставно прескочим ту сцену: као да се догодило, драги читаоче.

Па ти види шта ћеш са собом, сироти.

8. III 2023. sreda

Lepši dan. Pomalo sunca.

Čestitao majci, ćerkama, ženi. Kupio jednu sadnicu ruže za Milu.

Deklaracija objavljena.

9. III 2023. četvrtak

Diskusija sa Lilom.

Ana, zakazivanje kongresa u Zagrebu i na Bledu.

Poziv iz Harvarda – hitno!

10. III 2023. petak

Ništa.

Sine linea.

Bleak Mid-Winter time, iako ima samo par dana do proleća.

11. III 2023. subota

Radmila Smiljanić na radiju.

Razgovor sa Katicom Kulavkovom iz PEN International o budućnosti PEN Armãn. Većina problema se može srediti, ukoliko postoji volja da se srede.

Bojim se da toga, za sada, nema. Odluka od 9. III za sada ostaje na snazi.

Popodneva (zapadnih pet prozora ovog stana): dvanest različitih svetala u desetak minuta zalaska. Pobrojao sam nijanse.

O zgradama u ovom kompleksu: zidovi, debeli po skoro metar. (Da, pristojno zidane kuće, to danas može da se vidi samo u Mađarskoj, Vojvodini i Rumuniji na starim zgradama: na takvim mestima gde je vladala „tamnica naroda“.)

12. III 2023. nedelja

Pomalo tužno.

Sinoć dugo razgovarao sa bugarskom pesnikinjom iz Burgasa. Upoznali smo se na sastanku književnika u Vojvodini prošle godine. Najneobičnija, topla poezija. Ni trunke patetike. Nešto što se od takve osobe ne bi očekivalo. Nemam drugu reč za to. U BKG № 53 sam joj objavio dvadesetak stranica, mislim da zaslužuje knjigu. No, prevodilac… to je muka.

13. III 2023. ponedeljak

Juče otišlo ispravljeno obaveštenje za članstvo PEN-a, Ana poslala završni račun, Vidojković predložio dobrovoljne priloge.

Osećam se grozno.

Diskusije. Odlaganja rešenja.

Šetnja. (Noge.)

Večera sa Karoljem i Enikő. Dogovor o Antologiji savremene mađarske književnosti. Jedan pregled za Balkanski književni glasnik, veoma ličan, Karoljev.

Jedino tako stvari mogu da funkcionišu. Drugog načina nema. Da oformim komisiju koja će izabrati najznačajnije žive autore za jedan takav pregled… dok se oni dogovore, pola pisaca koje su predvideli bi u međuvremenu pomrlo.

Na isti način smo napravili bugarsku, tursku, armãnsku, srpskohrvatsku (srpsku, hrvatsku, bosansku, crnogorsku), te albansku antologiju, koja će upravo sad izaći, i pripremamo grčku, koju očekujem najesen. Nakon Mađara, očekuju nas još Rumuni, Slovenci, i, nadam se, Romi. Tad smo pokrili čitavo Poluostrvo.

14. III 2023. уторак

Слаб притисак.

Једва седим у столици.

Текст о почецима уметничког филма: Мелијес, Чаплин, Бастер Китон, Харолд Лојд (значи, само о ауторима, не о индустрији).

Luminiscent clouds – чак четрнаест боја при заласку сунца.  

15. III 2023. sreda

15. mart, godišnjica Revolucije 1848. Nacionalni praznik. Na Košutovom trgu svečano podizanje zastave, istorijske odore, bleh muzika, recituje se Petefijev Nemzeti dal: Talpra magyar, hí a haza! / Itt az idő, most vagy soha! (pesnice gore)...

Katalin Novak (Orbanov fikus) prima raport, sve svečano, mirno, kako i priliči, ali, konji... Tu lepotu valja videti.

16. III 2023. četvrtak

Dugo sedenje u Balokány parku. Voda. Ptice. Poneo sam dvogled i Collinsa, imam i aparat – ni jednu nisam video. Popisao sam, zato, samo ono što sam čuo.

Inače, pod prozorom stana, svakog jutra, jedan usamljeni severni kos, mužjak (crven kljun, ne žut), pije vodice koja tu izvire. I šeta. Lepa ptica. Dobrila gleda prosto zapanjeno: „ovaj može da se šeta, a mene ne puštaju napolje?“ Pa se onda duri.

Uveče mađarski istorijski film. Kako je nama iz Vojvodine sve ovo poznato… I mi se još uvek sećamo 1848. No, sećamo je se i iz Sterijinih „Rodoljubaca“, ne samo iz istorijskih udžbenika.

17. III 2023. petak

I made a peace with my life, reče puž i okrete se lagano ka kupusištu.

Iz Zagreba mi javljaju da je u Holandiji umrla Dubravka Ugrešić. Kakva grehota.

Već su krenuli nekrolozi po mreži. Svi su je voleli. Jako. Svi. Zbog tolike ljubavi je i morala da emigrira iz svoje zemlje.

Što se te države tiče, ona Dubravki ne duguje nekrologe, državnu sahranu, spuštanje zastave na pola koplja, počasti. Samo jedno izvinjenje. Veliko, iskreno izvinjenje.

18. III 2023. subota

Drugi pokušaj održavanja Drugog kongresa PEN centra.

Bezuspešno.

Nema kvoruma.

Diskusija se otme u nacionalnom smeru. Nisam odoleo:

„The origin of our people is constantly discussed. These discussions are usually started by poorly educated nationalists, who, like all chauvinists of this world, try to prove that they are better, wiser and, of course, older than their neighbors.

It is said that we are descended from the Macedonians which conquered the known world under Philip II and Alexander the Great. It is said that we actually come from Lepenski Vir. From Çatalhöyük. From Göbekli Tepe. That we built Babylon, the Egyptian pyramids...

Here's a reason to hate me even more: all "small" romance language people in Europe - armãn, istrian, istro-roman, mirandese, megleno-roman, aramese, monegasque, romansch, ladin, friulian, corsican, waloon, arpitan, occitan, fala (xalimego), sardinian, romagnol, friulian, asturian, (plus dead and extinct dalmatian & african romance speakers)… are coming from one source: vulgar soldier's latin.

After Nero's death in 68 and Civil wars with four emperors (Oto, Galba, Vitelius, Vespasianus) all legionibus had to be used, as well as auxilia and classem.

After the Civil wars, that old pedites e legionibus, equitum turmas and milites ex classe had to be pacified in some way.

The best way to do this had long been known in Rome: to grant them a piece of land along the border or at strategically important points. A piece of land which will, as owners, defend even more vigorously.

In addition, after the civil wars, retired soldiers were granted the civitas (citisenship of Rome) and conubium cum uxoribus (the right to formal marriage and all the inheritance consequences for wife and children that come with Roman matrimonial law).

The proof that a soldier received real estate and the right to marry was the diplomata militaria, a double bronze plate signed by a minimum of seven witnesses, which claimed that a particular person was a soldier of such-and-such Cohort, Legion, etc.

Retired soldiers and their families continued to speak the only language that was adequate at that moment - vulgar military Latin. They cultivated the land, looked after livestock, engaged in the production of dairy products... And then the Avars first appeared from the northeast, followed by the Slavs – and the heirs of our soldiers simply retreated to the hills and isolated themselves from the rest of the world.

In this way, we also got vulgar Latin dialects (which later grew into different languages). But in an anthropological sense, the customs of all these people are strikingly similar. It can be seen that they come from the same root.

Let's be clear, there was no "national" or, God forbid, "racial" nature of those speakers of Vulgar Latin, nor could there be: in those legions, auxilia and classes were people from North Africa, Syria, Asia Minor, Gaul, Germania, Britain... The only thing that connected them was their common language, customs, culture. And, of course, common unforutunate history.

We are not a nation, in a proper sense of the word. And, in XIX century we lost the opportunity to become one.“

Nisam ni stigao da podsetim članove i da kažem ponešto o pitanju PEN-a, i da ih podsetim čemu on služi. Da nije folklorno društvo, već udruženje profesionalnih pisaca.  

19. III 2023. недеља

О Келтима, данас.

Исти народ је називан Κελτοί и Celtae. Име Гали - Γαλάται и Galli је етимолошки несигуран али, не заборавимо да у то доба грчки језик има потпуно раздвојене и гласове "γ" и "κ", који се у латинском изговарају као "нешто између" и пишу знаком "c". Можда ту има нечега, али, не бих да улазим у етимолошку историјску граматику упоредних медитеранских језика. 

Прво помињање имена Κελτοί је код Хекатеја из Милета, грчког географа, који је 517. старе ере писао о народу који живи у околини града Massilia (данашњи Марсеј).

Век доцније, Херодот говори о Келтима који живе од ушћа Дунава, па све до крајњег запада Европе.

Понављам, не бих улазио у етимологију. Гај Јулије Кајсар тврди да су Гали себе звали "Келти". (Julius Caesar, Commentarii de Bello Gallico 1:1)

Ја ипак мислим да су оба термина егзоними.

На крају крајева, за народ којем припадам, постоји назив: Армãни. Свеједно, познати смо, па и сами себе називамо егзонимима: Цинцари, Власи, Елиновласи... и тако даље, и тако тужније.

Seo sam popodne na klupicu preko puta Galerije i Opservatorije, da popušim cigaretu. Sunčano je bilo.

Prišla je jedna starija dama, pitala da li je slobodno.

Zamolila za malo vatre, pripalila cigaretu.

Pokušala je prvo razgovor na mađarskom, ali, kad je shvatila da je ne razumem, prešla je na nemački, sa veoma teškim jidiš akcentom.

Uglavnom, prvo smo pričali (tojest, ona je govorila, ja sam slušao i povremeno klimao glavom) o vremenu, kako je nekad zimi bilo snegova i mrazeva a u proleće cveća i povetarca, svega toga danas nema (slažem se). Pitala me je odakle sam. Rekoh.

Kaže, bila sam ja tamo, u vreme rata.

Bila je prinuđena da pobegne skroz na jug i da rat provede u jednoj srpskoj porodici. Jezik je, kaže, već zaboravila. Radila je sitne poslove po kući i oko bašte, kao i sva ostala mladež u toj familiji i pravila se mutava, kad god neko naiđe. Naučila je i nekoliko „srpskih recepata“: sarme, ćulbastija, pilav… (Bilo mi je neprijatno da joj kažem da su to turska jela.)

Pred rat, bila je verena za jednog mladog oficira. Hortijevski Unterleutnant. Njega su zarobili Sovjeti i internirali u neki sibirski logor. Kad se vratio, nakon nekoliko godina robijanja, i kad ga je videla, kazala je „ja se za ovog mršavka ne udajem“, raskinula veridbu i udala se za već postojećeg, aktuelnog udvarača, koji je bio funkcioner mađarske Komunističke partije.

Uglavnom, ima ćerke o kojima ne želi da priča, i unuke koje su u Kanadi, ali se ne javljaju…

Kao da sam gledao svoju majku (iako je ova dama starija bar nekoliko godina).

Na koncu, o skupoći: koliko šta košta na pijaci, koliko u marketu, koliko u apoteci…

Da. Lekovi su najskuplji. Svim penzionerima najveći deo prihoda ode na lekove, i račune za kiriju, struju, vodu, televiziju…

Nigde nije dobro.

20. III 2023. ponedeljak

Večeras u 22:26 dolazi proleće.

Karolj, sa jednom novinarkom i fotoreporterom. Nadam se da nisam pričao mnogo glupo.

U šetnji (lep dan, začudno) – video sam i ptice (vrapci, golubovi, gugutke, grmuše, jedan detlić) i ljude kako čupkaju travicu koja je izbila između kocki na trotoaru.

Zaista.

Ima jedna neobična mašina u dvorištu Zsolnay centra. U tu spravicu ubacite 5 forinti (plus još 300), okrenete ručku nekoliko puta i dobijete spljošteni novčić za uspomenu, sa natpisom "Pečuj grad kulture".

Ima i nekoliko kioska gde možete ostaviti knjigu koju ste pročitali, a uzeti neku drugu.

21. III 2023. utorak

Treći pokušaj održavanja Drugog kongresa PEN centra.

I dalje bez kvoruma.

Razgovor o novcu. Ponovo.

A o čemu bi.

Iako nam je to prva dužnost, nismo stigli da govorimo o predlogu Zakona o krivičnom gonjenju za klevetu, koji će svakako biti usvojen i koji će „kačiti“ sve: od istraživačkih novinara (dakle, naših kolega), do običnog sveta koji u kafani nešto „izlane“, nakon tri čašice pića.

Sve mi se nešto Jaroslav Hašek priviđa.

I njegov Švejk.

(„A gde vam je portret Njegovog carskog i kraljevskog veličanstva“?

„Sklonili smo ga na tavan, muve su ga usrale“.)

22. III 2023. sreda

nisam otkrio izvore nila

nisam pronašao novi kontinent

niti neku novu planetu

čak nisam izmislio ni novi recept

za kolač sa jabukama

ništa ja zapravo nisam

uradio

pio sam vino, kažu mi,

sa možda nekim

od najboljih pesnika

dvadesetog veka

nisam bio pametniji od toga

niti talentovaniji

nisam pred kraj

kupio sebi grobno mesto

na nekom venecijanskom ostrvcu

samo kuću

omanju

tamo na severu

"na obalama istra"

zapravo na brežuljku

nad ušćem tise u dunav

kuću u kojoj ću

verovatno

od dosade umreti

uostalom

život je takav

i šta sad

23. III 23. πέμπτη

Τον τελευταίο καιρό, όταν συναντώ κόσμο, απλά ζητώ συγγνώμη που δεν πίνω καφέ.

Αυτό κατά κάποιο τρόπο είναι αναμενόμενο, λες και η κατανάλωση καφέ είναι αναπόσπαστο μέρος κάθε κοινωνικής δραστηριότητας.

Το έπινα, πριν από πολύ καιρό, όταν ήμουν στις σπουδές μου, με τους συναδέλφους μου (ήταν μια δικαιολογία για να καθίσουμε μαζί) και όταν ήμουν δημοσιογράφος του Ράδιο Βελιγραδίου, στο στούντιο (ήταν ένας τρόπος να κρατήσω το πλαστικό φλιτζάνι και χρησιμοποιήστε το ως τασάκι όταν πίνετε καφέ).

Νομίζω ότι ήπια τον τελευταίο καφέ της ζωής μου στην Opatovina του Ζάγκρεμπ, περιμένοντας να ξεκινήσει μια λογοτεχνική βραδιά, πριν από περίπου είκοσι χρόνια. Ίσως περισσότερα: Πρέπει να ελέγξω τα παλιά αρχεία καταγραφής. Αλλά πάντα έπινα τσάι με ευχαρίστηση.

Εδώ, στα Βαλκάνια και την Κεντρική Ευρώπη, εννοείται ότι το τσάι πίνεται όταν κάποιος είναι άρρωστος. Σε άλλες περιπτώσεις - σε καμία περίπτωση. Αυτό δεν με εκπλήσσει: ο λαός μας μετράει και τα ζεστά ροφήματα από μέντα, χαμομήλι, φαρμακευτικά βότανα ως τσάι...

Όχι, τσάι, από ένα υπέροχο φυτό που ονομάζεται  camellia sinensis.

Ανάλογα με τον τρόπο μάζεμα, στέγνωμα, ωρίμανση μπορεί να είναι πράσινο, μαύρο, πορτοκαλί, λευκό... Πίνεται σκέτο, με μέλι, ζάχαρη, ένα κουταλάκι μαρμελάδα, λεμόνι, γάλα. Οι Κινέζοι το πίνουν με έναν τρόπο, οι Κορεάτες και οι Ιάπωνες με παρόμοιο αλλά διαφορετικό τρόπο, οι Ρώσοι με τον τρόπο τους, οι Τούρκοι με τον τρόπο τους, οι Άραβες, οι Άγγλοι...

Τσάι.

Σοβαρό ποτό.

Ο καφές μου φαίνεται πολύ βιαστικός. Πρέπει να προετοιμαστείτε για το τσάι. Έτσι το ετοιμάζω: ο βραστήρας πρέπει να είναι προθερμασμένος. Περιέχει τόσα κουταλάκια τσαγιού όσα θα υπάρχουν στο φλιτζάνι (συν ένα για την τσαγιέρα), περιχύνεται με βραστό νερό, ανάλογα με το είδος, εκχυλίζεται για τρία, τρεισήμισι, τέσσερα, πέντε, επτά λεπτά - εξαρτάται από την ποικιλία... Το γάλα χύνεται πρώτα σε ένα φλιτζάνι, πάνω του ώριμο τσάι.

Τσάι.

Σοβαρό ποτό. Και, στα εστιατόρια, δεν το σερβίρουν τόσο προσεκτικά.

Γι' αυτό πίνω κονιάκ σε δημόσιους χώρους. Τουλάχιστον είναι παντού.

Uglavnom, kupio sam ovde jedan čaj, Loyd, kobajagi Earl Grey, sa "40% organski gajenog čaja u svakoj vrećici". U onih 60% ostatka je verovatno neki neorganski. Podseća na turske čajeve sa bergamotom, koji se gaje oko Trapezunta. Dobri su sa limunom, jer su i sami već citrusnog ukusa. Možda za letnji ice tea. Ne znam. Probaću.

Ako ikad dođe leto.

24. III 2023. petak

Kakva je bila reakcija Francuza u okupiranoj i višijevskoj Francuskoj? Zazou. Šta god novo da se desi - makar i okupacija strane sile, Francuzi će promeniti modu, napraviće par novih recepata, možda će se i novi koktel pojaviti.

I onda to posle zovu "pokret otpora".

Jutros gledam na televiziji demonstracije u Francuskoj: predsednik Republike je najavio da će starosna granica za penziju biti podignuta na 64 godine.

I to mi sve deluje kao neka ogromna zavitlancija. Nešto slično onoj "demokratskoj zabavi bez prestanka" pred kordonima, u Srbiji devedesetih, pred kraj Miloševićeve vladavine. (I ja sam bio deo tih demonstracija, učestvovao u njima, čak i govorio i pisao o njima za naše, francuske, britanske i holandske novine: preko radio stanice za koju sam tad radio, naravno da ništa nisam mogao da kažem. Za naš program te demonstracije nisu ni postojale. Jednostavno se nisu dešavale.)

Ništa ta "demokratija" na ulici nije pomogla - dok desetak ljudi nije selo za jedan astal i dogovorilo se na koji način da sruše predsednika i preuzmu vlast. Narodu koji je mesecima demonstrirao na ulicama i na kraju skoro pa bukvalno zapalio zgradu Skupštine, od tog preuzimanja vlasti, naravno, nije bilo ni malo bolje.

Osećali su se bolje, svakako: ali, veoma kratko. Nakon par godina sve je počelo ispočetka.

I Francuzi će sačekati na svojih desetak ljudi i na svoj astal.

(Uzgred, kod nas su starosnu granicu za penziju pre par godina pomerili na 65. Niko ni reč nije rekao.)

Uzgred, kesten pire nisam video godinama. Presrećan sam bio kad sam ga otkrio u prodavnici. (Naravno, kreten je „ne primetivši“ odmah pojeo čitav paketić – četvrt kilograma, pa je otišao lagano u krevet da tamo izdahne.)  

Inače, smanjio sam pušenje 90%. Možda dve-tri cigarete dnevno, i jednu lulu uveče. Ovde u stanu ne sme da se puši, a mrzi me da stalno izlazim napolje.

Bilo bi dobro da se potpuno odviknem od tog sranja.

25. III 2023. subota

Juče je bio neobično lep dan.

Do devet izjutra sam uspeo da napišem čitavo poglavlje, prošetao sam se po sunčanom danu, malo posedeo kraj jezerca u Balokány parku, popodne radio na prevodu apokrifa,  (mislio sam da će mi koptski praviti probleme, ali, kako vidim, ni sa koine grčkim se ne snalazim baš uvek, ali – to ćemo već rešiti), uveče čak stigao da popričam sa jednim prijateljem i sa svojom predsednicom...

Legao sam u krevet, uz misao "ovo neće valjati: koštaće". Istina. Svaka sreća košta. Pred jutro je noga počela da me boli tako da sam zaista mislio da će mi oči ispasti. Pošto ne smem da pijem nikakve analgetike (alergičan sam na sve), bol ide do povraćanja. Ne vredi čak ni vrištati. Nije lakše od toga. Dobrila čitav dan sedi uz mene, greje mi bok, duša mala.

Za večeras imam kartu za Bartokov koncert, pitanje je da li ću moći da odem do Filharmonije, koja je 150 metara udaljena.

27. III 2023. ponedeljak

Moja drugarica, Konstantina Kontopolou reče:

σε μια χώρα που η πράσινη τούφα

και το τατού θεωρείται επανάσταση

μην αμφισβητείς τον όρο

βαλκανομπαρόκ σε κάθε επίπεδο εκπαίδευσης

- ali ja mislim da se to ne odnosi samo na Grčku. Svi smo mi na Balkanu u istoj priči.

28. III 2023. utorak

lagano hodaju

otac i sin

ka ogradi vidikovca

otac

sa presavijenim novinama

pod rukom

sin

sa kesicom kokica

otac ćutke pokaže sinu

pejzaž

vedutu

(lepe zgrade, drveće, nebo, svašta ima da se vidi)

sin se okrene

da pogleda

na pločnik mu padnu kokice

otac

mirno

lupi šamar sinu

ovaj oćuti

gledaju se neko vreme

gledaju u vrećicu kokica

okrenu se

odu

kokice ostanu na stazi

a golubova nigde

29. III 2023.

"Nečeg je beskrajno dirljivog i nježnog u malim lokvicama vode u stubištima. One otkrivaju kako je neko otišao, nekim važnim, strašno važnim poslom, a neko je drugi, brižan i pažljiv, ostao iza njega da misli i nada se da se ta rabota sretno dovrši.

"Prosula sam vode za tobom" je najkraća priča o ljubavi." - Najra Krvavac; zapisao, da ne zaboravim. 

30. III 2023.

Jutros su počeli da skidaju „zimske futrole“ sa keramičkih skulptura iz Kulturnog centra. Već sam pomislio da ću otići odavde a da ih neću ni videti.